Cirkulaciona pumpa se u većini kuća podesi jednom, prilikom ugradnje, a zatim je godinama niko ne dira. Međutim, upravo podešavanje pumpe uzrokuje deo problema sa kojima se instalateri najčešće susreću: šum u cevima, iznenađujuće visoke račune za grejanje i neravnomerno grejanje u različitim prostorijama. U ovom članku objašnjavamo šta znače simboli na pumpi, koji režim odgovara kojoj instalaciji i zašto podešavanja koja se primenjuju decenijama kod savremene pumpe rade na vašu štetu.
Na našoj stranici se o režimima rada cirkulacionih pumpi već ranije govorilo. Članak o upravljanju radom cirkulacionih pumpi objašnjava prednosti elektronskog upravljanja radom uređaja. Današnji članak ne samo da ažurira ranije navedene informacije već i odgovara na pitanja o oznakama koje se nalaze na tim pumpama. Ako želite da saznate više o proporcionalnom pritisku, konstantnom pritisku ili režimu AUTO, pročitajte ga do kraja.
Tri simptoma koja obično ukazuju na pogrešno podešavanje
Pre nego što pređemo na teoriju, vredi proveriti da li se problem uopšte odnosi na vas. Prema našem iskustvu, pogrešno podešavanje cirkulacione pumpe najčešće se ispoljava na tri načina.
- Šum, šištanje ili zujanje u instalaciji. Najčešće se čuju noću, kada je u kući tiho, i pojačavaju se kada se termostatski ventili na radijatorima pritvaraju. To je klasičan simptom pumpe koja potiskuje više vode nego što instalacija može da prihvati.
- Velika potrošnja električne energije pri neprekidnom radu. Cirkulaciona pumpa radi tokom cele grejne sezone, nekoliko hiljada sati godišnje. Razlika od nekoliko desetina vati između podešavanja pretvara se u stotine kilovat-sati na godišnjem nivou.
- Neravnomerno grejanje. Radijatori najbliži kotlu su vreli, a oni najudaljeniji jedva topli. Podešavanje pumpe može biti jedan od uzroka, ali ne i jedini, o čemu pišemo u nastavku.
Ako kod sebe prepoznajete bilo koji od ovih simptoma, počinjemo od najjednostavnije stvari koju možete uraditi bez alata: proverite u kom režimu radi vaša pumpa.
Mit o najvišem stepenu, odnosno odakle potiče polovina problema
Na internetu i u razgovorima sa instalaterima stalno se ponavlja savet: podesite pumpu na najviši stepen, bolje će grejati. Taj savet nije nastao ni iz čega i nekada je imao smisla. Kod starijih pumpi sa tri brzine, koje su se ručno podešavale, radna tačka određivala se tako da instalacija pravilno radi na najvišem dostupnom stepenu.
Problem je u tome što je moderna elektronska pumpa zasnovana upravo na suprotnom principu. Njena svrha je da sama smanji učinak kada je instalaciji potrebno manje vode, a da ga poveća kada je potrebno više. Fiksno podešavanje na najvišu konstantnu brzinu isključuje svu tu logiku. Pumpa prestaje da reaguje na instalaciju, stalno radi maksimalnom snagom i stvara upravo one simptome koje smo naveli iznad: šum, povećanu potrošnju struje i protok koji instalacija nije u stanju da prihvati.
Ako, dakle, imate pumpu sa displejom i dugmetom za izbor režima, a ona je podešena na najvišu konstantnu brzinu, najverovatnije plaćate funkciju koju ne koristite.
Šta znače simboli na cirkulacionoj pumpi
Oznake režima mogu biti zbunjujuće, jer proizvođači koriste različite skraćenice za iste fizičke pojave. U našim pumpama, na primer u seriji BETA 2 i seriji IVO, važi raspored koji ćete pronaći i kod mnogih drugih elektronskih uređaja na tržištu. Obe serije nude po osam režima rada.
- ECO ili oznaka automatskog režima: fabričko podešavanje pri kojem pumpa sama bira karakteristiku prema instalaciji.
- PP sa brojem, na primer PP1 i PP2: krive proporcionalnog pritiska.
- CP sa brojem, na primer CP1 i CP2: krive konstantnog pritiska.
- I, II, III: krive konstantne brzine obrtanja, ekvivalent nekadašnjim brzinama.
Broj uz PP i CP označava visinu krive, odnosno koliko snažno pumpa radi u datom režimu. Niži broj znači nižu krivu i manju potrošnju energije.
Proporcionalni pritisak (PP)
U ovom režimu pumpa smanjuje visinu dizanja kako se protok smanjuje. Kada termostatski ventili na radijatorima počnu da se zatvaraju, jer u prostorijama postaje toplije, pumpa to registruje i usporava. Efekat je dvostruk: smanjuje se potrošnja struje i nestaje šum koji nastaje kada voda prolazi kroz jako prigušene ventile.
To je energetski najefikasniji od regulisanih režima i prirodan izbor svuda gde se instalacija sama reguliše, odnosno u tipičnom sistemu grejanja sa termostatskim glavama.
Konstantan pritisak (CP)
Ovde pumpa održava zadatu visinu dizanja nezavisno od toga koliko vode trenutno protiče kroz instalaciju. Manje je štedljiva od proporcionalnog režima, ali je zato otpornija na neuobičajeno ponašanje sistema.
Pogodna je za instalacije sa malim otporima i velikim prečnicima cevi, a pre svega za podno grejanje, gde petlje zahtevaju stabilan raspoloživi pritisak. Takođe je bezbedan izbor pri modernizaciji starije instalacije za koju nemamo projektnu dokumentaciju.
Konstantna brzina (I, II, III)
Pumpa sve vreme radi istom brzinom obrtanja i ne reaguje na ono što se dešava u instalaciji. Ponaša se potpuno isto kao stara trobrzinska pumpa.
To nije loš režim sam po sebi, već režim za konkretne primene: jednostavne sisteme bez regulacije, gravitacione instalacije preuređene u pumpne, cirkulacione krugove tople sanitarne vode i one delove sistema kojima je potreban garantovan, konstantan protok. Problem nastaje tek kada se podesi u savremenoj instalaciji sa termostatima, gde ne koristi mogućnosti pumpe.
Koji režim za koju instalaciju
Praktično pravilo može se svesti na nekoliko slučajeva. Shvati ga kao polaznu tačku, a ne kao strogu naredbu, jer konačan izbor zavisi od konkretne instalacije.
- Radijatori sa termostatskim ventilima, dvočevni sistem: režim proporcionalnog pritiska (PP), jer instalacija sama reguliše potrebu za protokom.
- Podno grejanje: režim konstantnog pritiska (CP) - petljama su potrebni stabilni uslovi rada.
- Jednočevna, serijska instalacija: niža proporcionalna kriva, na primer PP1.
- Instalacija bez regulacije, gravitaciona preuređena u pumpnu: konstantna brzina ili niska kriva konstantnog pritiska.
- Nisi siguran kakva je to instalacija: ostavi fabričko podešavanje, odnosno automatski režim. Kod naših pumpi to je upravo ECO i u većini tipičnih kućnih instalacija to je dobar izbor.
Poslednja tačka je važnija nego što se čini. Ako je neko promenio fabričko podešavanje bez konkretnog razloga, često je najbolji potez jednostavno vratiti automatski režim i posmatrati instalaciju nekoliko dana.
Koliko ćeš na tome stvarno uštedeti
Ovde treba razdvojiti dva potpuno različita broja, jer se u stručnim materijalima oni redovno mešaju.
Prvi se odnosi na zamenu stare pumpe bez regulacije savremenom elektronskom pumpom. Tu su razlike zaista velike, jer elektronske pumpe troše od jedne desetine do jedne trećine električne energije u odnosu na klasične konstrukcije. Poređenja radi: naša starija trobrzinska pumpa OHI 25/60 troši 46 W na prvoj brzini, 67 W na drugoj i 93 W na trećoj. Savremene konstrukcije, kao što je serija IVO, kreću se u rasponu od 5 do 60 W u zavisnosti od opterećenja, uz koeficijent energetske efikasnosti EEI koji nije veći od 0,23.
Drugi broj odnosi se na samu promenu režima rada na pumpi koju već imaš i znatno je skromniji. Nezavisne naučne publikacije koje analiziraju pumpe sa promenljivom brzinom i regulacijom pritiska ukazuju na uštede od trideset do pedeset procenata u poređenju sa radom pri konstantnoj brzini. To je i dalje veoma mnogo za promenu koja traje nekoliko sekundi i ništa ne košta, ali to nije ista vrednost kao zamena uređaja.
Čak i kod jedne trobrzinske pumpe razlika može biti primetna. Prelazak sa najviše brzine na prvu, kod prethodno pomenutog modela, smanjuje potrošnju energije za gotovo polovinu. Pri nekoliko hiljada radnih sati tokom grejne sezone, to je stvaran novac, a ne statistička sitnica.
Na našoj stranici pronaći ćete kalkulator uštede energije, zahvaljujući kojem ćete proceniti koliko će vam zamena stare cirkulacione pumpe pomoći da uštedite.
Kako podesiti pumpu u svom sistemu
Ne dajemo gotovo uputstvo korak po korak, jer se struktura menija i rasponi podešavanja razlikuju među modelima, a svaku pumpu treba podešavati u skladu sa njenim uputstvom za upotrebu. Umesto toga, predstavljamo metodu koja funkcioniše nezavisno od uređaja.
Počnite od režima koji odgovara tipu vaše instalacije prema spisku predloga iznad. Zatim nekoliko dana posmatrajte dve stvari, najbolje po hladnijem vremenu, kada instalacija radi pod opterećenjem. Prva je toplotni komfor u prostorijama najudaljenijim od kotla. Druga je buka u instalaciji, naročito uveče i noću.
Ako se javlja šum, pređite na krivu niže. Ako se najudaljeniji radijatori ne zagrevaju dovoljno, povećajte podešavanje za jedan stepen. Previsoko podešavanje znači buku i nepotrebnu potrošnju struje, a prenisko znači nedovoljno zagrejane prostorije na kraju cirkulacionog kruga. Pravilno podešavanje je najniža vrednost pri kojoj cela instalacija pravilno greje.
Kada pogrešno podešavanje nije ceo problem
Važno je biti svestan ograničenja ove metode. Podešavanje pumpe određuje koliko vode cirkuliše kroz celu instalaciju, ali ne i kako se ta voda raspoređuje između pojedinačnih radijatora. Ako su nakon prolaska kroz sve režime neke prostorije i dalje primetno toplije od drugih, uzrok je negde drugde i pojačavanje pumpe neće rešiti problem, već će samo dodati buku.
Slično je i sa vazduhom ispunjenom ili zaprljanom instalacijom. Naslage i vazduh u sistemu mogu izazvati simptome veoma slične onima kod pogrešnog podešavanja, a promena režima ih neće ukloniti. U takvim situacijama sledeći korak je provera stanja same instalacije, a ne dalje eksperimentisanje sa pumpom.
Ako vaša trenutna pumpa nema elektronske režime i ima samo prekidač za izbor brzine, vredi razmisliti o njenoj zameni. U našoj ponudi pronaći ćete cirkulacione pumpe i instalacionu opremu, kao i posebnu kategoriju u kojoj smo okupili energetski efikasne cirkulacione pumpe klase A sa elektronskom regulacijom. Više o tome kako se ovakva rešenja odražavaju na troškove eksploatacije pišemo u članku o energetski efikasnim cirkulacionim pumpama za centralno grejanje.
Dambat – pouzdan proizvođač pumpi i hidrotehničke opreme sa sertifikatima kvaliteta.
Najčešće postavljana pitanja
Na kojoj brzini treba da radi cirkulaciona pumpa?
Kod savremene elektronske pumpe ona obično uopšte ne bi trebalo da radi na konstantnoj brzini, već u regulisanom režimu: proporcionalnog pritiska za radijatorski sistem sa termostatima ili konstantnog pritiska za podno grejanje. Konstantne brzine I, II i III namenjene su sistemima bez regulacije.
Da li će podešavanje pumpe na najvišu brzinu omogućiti da se kuća brže zagreje?
Ne. Više podešavanje povećava protok vode u sistemu, ali ako sistem ne može da prihvati tu količinu vode, višak se pretvara u šum i veću potrošnju električne energije, a ne u dodatnu toplotu. Kod elektronske pumpe najviša konstantna brzina dodatno isključuje automatsku regulaciju, odnosno glavnu prednost uređaja.
Šta označavaju oznake PP i CP na cirkulacionoj pumpi?
PP su krive proporcionalnog pritiska, kod kojih pumpa usporava kako se protok smanjuje. CP su krive konstantnog pritiska, kod kojih pumpa održava zadatu visinu dizanja nezavisno od protoka. Broj uz skraćenicu označava visinu krive, odnosno intenzitet rada u datom režimu.
Zašto cirkulaciona pumpa noću šumi i bruji?
Najčešći uzrok je previsoko podešavanje. Uveče i noću termostatski ventili na radijatorima su više zatvoreni, pa voda koju pumpa potiskuje prolazi kroz prigušen sistem, što se čuje u cevima. Smanjenje za jednu krivu ili prelazak na režim proporcionalnog pritiska obično rešava problem.
Koji režim pumpe izabrati za podno grejanje?
Za podno grejanje preporučujemo režim konstantnog pritiska, koji se obično označava kao CP, jer podne petlje zahtevaju stabilne uslove rada. Ako niste sigurni, dobar početak je da ostavite fabričko podešavanje, odnosno automatski režim.
Koliko električne energije troši cirkulaciona pumpa i da li promena režima donosi primetnu razliku?
Starije pumpe sa tri brzine obično troše od nekoliko desetina do više od devedeset vati, u zavisnosti od brzine, dok savremene elektronske konstrukcije troše od nekoliko do nekoliko desetina vati. Sama promena režima sa konstantne brzine na regulisani režim, prema nezavisnim istraživanjima, donosi uštedu od oko trideset do pedeset procenata, a tokom cele grejne sezone to se primetno odražava na računu.
Promenio sam režim rada pumpe, ali se ništa nije poboljšalo. Šta dalje?
Podešavanje pumpe određuje količinu vode koja cirkuliše kroz ceo sistem, ali ne i njenu raspodelu između pojedinačnih radijatora. Ako se, uprkos pravilnom režimu rada, neke prostorije zagrevaju znatno slabije od drugih, uzrok je obično raspodela protoka u sistemu ili vazduh, odnosno nečistoće u njemu, a ne sama pumpa.
