Hidrofor je kolokvijalni naziv za vodovodno-vazdušnu instalaciju čiji je zadatak održavanje stalnog pritiska vode. Sastavni deo hidrofornog sistema je rezervoar pod pritiskom, ispunjen tečnošću i vazduhom, kao i centrifugalna pumpa. Hidroforni rezervoar povezan je sa vodovodnom instalacijom i opremljen manometrom za merenje pritiska. Hidrofori se prvenstveno koriste u porodičnim kućama i na parcelama u baštenskim naseljima, ali to nije njihova jedina namena. Uspešno se primenjuju i u industrijskim postrojenjima i uslužnim objektima.
Kada je potrebno instalirati hidrofor?
Većina privatnih parcela ima priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Međutim, dešava se da takav priključak ne postoji i da vlasnik nekretnine mora samostalno da se snabdeva vodom, na primer korišćenjem podzemnog izvora vode, odnosno dubokog bunara. U takvim slučajevima pravilno funkcionisanje kućne vodovodne instalacije direktno zavisi od ugradnje hidrofornog sistema. On nije zadužen samo za održavanje optimalnog pritiska vode, već i štiti pumpu od prekomernog rada, odnosno od prečestog uključivanja i isključivanja. Tradicionalni hidrofori bez membrane odlikuju se velikim dimenzijama, ali su kompaktniji membranski hidrofori mobilni i rade tiše, a njihov kapacitet obično iznosi od 50 do 100 litara. Drugo rešenje je sistem sa dva rezervoara (jednim za vodu, a drugim za vazduh), koji sarađuju pomoću kompresora.
Hidrofor se ugrađuje i u porodične kuće sa pristupom vodovodnoj mreži, ako je pritisak na slavini prenizak. Hidroforni sistem može se koristiti i za zahvatanje vode namenjene zalivanju baštenskih biljaka - može je usisavati ne samo iz bunara već i iz rezervoara sa kišnicom. Odlično se pokazuje i kada je potrebno snabdeti vodom vikendicu. Hidrofor akumulira pritisak i skladišti zalihu vode koja zadovoljava potrebe korisnika tokom prekida rada pumpe.
Kako funkcioniše hidroforna instalacija?
Princip rada hidrofora nije složen i zasniva se na razlici u pritiscima. Hidrofori rade u kombinaciji sa samousisnim ili dubinskim pumpama. Cilindrični hidroforni rezervoar delimično je ispunjen vodom, iznad koje se nalazi komprimovani vazduh. Usisavanje vode iz rezervoara u vodovodnu mrežu izaziva širenje vazduha i pad njegovog pritiska. Razliku u pritiscima reguliše presostat, a meri se pomoću manometra. Kada pritisak vazduha dostigne minimalnu vrednost, pumpa se uključuje. Elektromotor pokreće lopatično radno kolo u pumpi, čije kretanje povećava količinu kretanja tečnosti. Na taj način se između usisne i potisne strane pumpe stvara razlika u pritiscima, zahvaljujući kojoj je moguće potisnuti vodu iz bunara u hidroforni rezervoar. Vazduh počinje da se sabija, a njegov pritisak raste sa povećanjem količine usisane vode. Nepovratni ventil sprečava vraćanje vode nazad u bunar.
Kada se dostigne maksimalni pritisak vazduha, presostat isključuje pumpu i voda može da se distribuira u vodovodnu mrežu. Jednostavno rečeno, rastući pritisak vazduha pritiska vodu i „gura“ je u vodovodnu mrežu kada se otvori slavina. Gubitak vode istovremeno znači širenje vazduha, čiji pritisak opada - i ciklus može početi iznova.
