Potapajuća pumpa jedan je od mnogih tipova pumpi za pritisak. Koristi se za pumpanje vode sa veoma velikih dubina. Ima zavojnu ili monoblok konstrukciju i radi po principu centrifugalne pumpe. Namenjena je za rad u vodi i ima široku primenu u industriji i domaćinstvima. Potapajuća pumpa je, između ostalog, neophodna za izvlačenje vode iz dubokih bunara. Pogledajmo na koje parametre treba obratiti pažnju pri izboru odgovarajuće potapajuće pumpe.
Energetska efikasnost i pouzdanost u radu
Odgovarajuća potapajuća pumpa pre svega treba da bude efikasna i pouzdana. Visoka učinkovitost treba da bude praćena uštedom energije i pouzdanim radom u svim uslovima. Troškovi eksploatacije potapajuće pumpe ne bi trebalo da budu previsoki. Potapajuća pumpa mora imati nizak koeficijent potrošnje energije. Treba je koristiti u području najveće efikasnosti. Potapajuća pumpa biće energetski efikasna ako je pravilno odabrana prema vrsti bunara, prečniku i dubini bušotine, dubini nivoa vode, visini zgrade, potrebama za vodom i udaljenosti bunara od zgrade. Snaga motora, koja se obično kreće u rasponu od 500W-1500W, takođe ima veliki značaj za efikasnost pumpe. Važan je i termički parametar, odnosno dozvoljena temperatura tečnosti.
Kapacitet pumpe Q i visina podizanja H
Određivanje parametra kapaciteta pumpe podrazumeva utvrđivanje radne tačke. Kapacitet pumpe izražava se u dm3/s ili m3/h, odnosno označava zapreminu tečnosti koja će biti prepumpana u određenoj jedinici vremena. Jednostavnije rečeno - kapacitet pumpe je vrednost protoka neophodna za podmirivanje potreba za vodom. Kapacitet pumpe s jedne strane mora odgovarati potrebama objekta koji se snabdeva, a s druge strane biti prilagođen kapacitetu bunara i otporima protoka. Kapacitet pumpe uvek mora biti manji od kapaciteta bunara.
Visina podizanja tečnosti izražava se u metrima vodenog stuba i određuje pritisak koji pumpa treba da proizvede, uzimajući u obzir približno 20% linijskih i lokalnih gubitaka. Geometrijska visina podizanja predstavlja razliku između najviše postavljenog potrošača tečnosti i nivoa vode. Najbolje je izmeriti rastojanje od nivoa vode do priključka za vodu u zgradi, a zatim od priključka do najviše tačke potrošnje. Obe vrednosti treba sabrati, a zatim im dodati 20% geometrijske visine podizanja i još 20 metara, čime će se održati odgovarajuća vrednost potrebnog pritiska na slavini.
