Dambat, kao proizvođač pumpi i hidrauličnih sistema pod brendovima IBO, IBO Italy i IPRO, ne prodaje vazdušne kompresore. Umesto toga, specijalizovani smo za uređaje namenjene transportu tečnosti, uključujući potapajuće, hidroforne i cirkulacione pumpe. Za osobe zainteresovane za temu kompresora pripremili smo, međutim, sledeći tekst koji objašnjava princip rada kompresora, njegove tipove i razlike između pritiska vazduha i hidrauličnog pritiska.
Šta je kompresor?
Kompresor (odnosno vazdušni kompresor) je uređaj koji usisava vazduh iz okoline i sabija ga do višeg pritiska, a zatim skladišti u rezervoaru. U praksi se koristi za napajanje pneumatskih alata, pumpanje, farbanje i čišćenje.
U zavisnosti od zapremine i namene, razlikujemo, između ostalog:
- kompresor 12V – mali, prenosiv, često se koristi u automobilima,
- kompresor 24l i kompresor 50l – za kućne radionice,
- kompresor 100l i kompresor 150l – poluprofesionalni,
- kompresor 200l i kompresor 300l – za industriju i velike pogone,
- dvoklipni kompresor – opremljen sa dva klipa, brži i efikasniji,
- uljni kompresor – tiši, dužeg veka trajanja, ali zahteva održavanje,
- vijčani kompresor – koristi se u industriji, radi neprekidno i stabilno.
Izrazi kompresor ili vazdušni kompresor koriste se kao sinonimi – označavaju isti uređaj.
Kako radi vazdušni kompresor?
Rad kompresora zasniva se na smanjenju zapremine vazduha uz istovremeno povećanje njegovog pritiska. Ovaj proces se ostvaruje pomoću klipa (kod klipnih kompresora) ili vijaka (kod vijčanih kompresora).
Kada se vazduh sabije, dospeva u rezervoar, odakle se preko ventila može dozirati za napajanje pneumatskih alata. Tipičan vazdušni kompresor postiže pritisak od 6 do 10 bara, iako industrijski modeli, kao što su kompresor 200l ili kompresor 300l, mogu raditi pod višim pritiskom.
Pritisak u kompresoru i pritisak u hidrauličnom sistemu – razlike
Iako i komprimovani vazduh i tečnost prenose energiju u sistemima pod pritiskom, među njima postoje značajne razlike:
- Vazduh je stlačiv – njegova zapremina se menja zajedno sa pritiskom. Kada se povećava dubina (na primer u rezervoaru), pritisak raste postepeno.
- Voda i druge tečnosti praktično su nestlačive – pritisak veoma brzo raste sa dubinom ili pritiskom.
- Primer: na dubini od 10 metara pritisak u vodi je približno 2 puta veći nego na površini, dok u atmosferi treba podići se nekoliko kilometara da bi pritisak opao za polovinu.
Zbog toga se vazdušni kompresori i hidraulični sistemi projektuju na potpuno različite načine. Kod hidrauličnih pumpi ključno je obezbediti visoku otpornost na statički pritisak, dok su kod kompresora najvažniji bezbednost rezervoara pod pritiskom i ventilski sistemi.
Najčešće postavljana pitanja (FAQ)
Da li Dambat nudi vazdušne kompresore?
Ne. Dambat u svojoj ponudi nema vazdušne kompresore. Kompanija je specijalizovana za proizvodnju vodenih pumpi i hidraulične opreme.
Koja je razlika između kompresora 50l i 100l?
Glavna razlika je u zapremini rezervoara – kompresor 100l može duže da radi bez prekida i pogodan je za zahtevnije zadatke od kompresora 50l, koji se dobro pokazuje u lakšim kućnim primenama.
Koliki pritisak postiže kompresor?
Tipičan vazdušni kompresor postiže pritisak od 6–10 bara. Industrijski modeli, kao što su kompresor 150l ili kompresor 300l, mogu raditi pod višim pritiskom, u zavisnosti od konstrukcije.
Šta je dvoklipni kompresor?
Dvoklipni kompresor je model sa dva klipa, što povećava njegovu efikasnost i brzinu sabijanja vazduha. Koristi se u radionicama i pri intenzivnoj upotrebi.
Navedeni tekst je informativnog karaktera. Kompanija Dambat ne prodaje kompresore. Trgovačke oznake i tehnički podaci pripadaju njihovim vlasnicima.
