Točkić na radijatoru ima pet brojeva i pahuljicu, ali uz njega niko nikada nije priložio uputstvo za upotrebu. Otuda potiče većina kućnih nesporazuma u vezi sa grejanjem: neko okreće na maksimum da bi se prostor brže zagrejao, neko drugi zatvara sve do nule pre odlaska na posao, a račun ipak stiže veći nego što bi trebalo. W ovom članku objašnjavamo šta znače ti brojevi, koja temperatura odgovara kojoj prostoriji i koliko se zaista može uštedeti spuštanjem za jedan stepen.
Šta znače brojevi na termostatskoj glavi
Najvažnije za početak: broj na točkiću ne označava jačinu grejanja, već temperaturu koju želiš u sobi. Glava u sebi ima senzor koji meri vazduh oko nje i samostalno otvara ili zatvara dovod vrele vode do radijatora. Podešavaš ciljnu temperaturu, a ne jačinu.
Pojedinačnim položajima približno odgovaraju sledeće temperature:
| Položaj | Temperatura | Gde se preporučuje |
|---|---|---|
| ❄ | oko 6 do 8°C | samo zaštita instalacije od smrzavanja |
| 1 | oko 12 do 14°C | vetrobran, garaža, pomoćne prostorije |
| 2 | oko 15 do 16°C | spavaća soba |
| 3 | oko 20 do 22°C | dnevna soba, boravak, radna soba |
| 4 | oko 22 do 24°C | kupatilo |
| 5 | oko 26 do 28°C | krajnja vrednost, nepotrebna za svakodnevnu upotrebu |
Opsezi se malo razlikuju u zavisnosti od proizvođača glave, zato ih uzmi kao orijentacione vrednosti, a ne kao tačne stepene. Pravilo je, međutim, isto za sve: što je veći broj, to u prostoriji treba da bude toplije pre nego što radijator prestane da greje.
Zašto podešavanje ne utiče na brzinu zagrevanja prostorije
Ovo je verovatno najčešća zabluda u vezi sa grejanjem. Kada se vratiš u rashlađen stan, instinkt ti govori da okreneš točkić na maksimum kako bi ubrzao zagrevanje. Ali termostatska glava ne radi kao papučica gasa.
Ako je u sobi hladnije od podešene temperature, ventil se otvara potpuno, bez obzira na to da li je podešen na trojku ili peticu. Do radijatora dolazi potpuno ista količina vrele vode. Razlika se javlja tek na kraju: na trojci će radijator prekinuti dovod kada u sobi bude od 20 do 22 stepena, a na petici će nastaviti da greje sve dok ne dostigne 26 ili 28. Soba će se zagrejati jednako brzo, samo se u drugom slučaju grejanje neće zaustaviti kada postane prijatno.
Rezultat je, dakle, da plaćate pregrevanje, a ne brzinu. Ako želite da se prostorija brže zagreje, efikasnije je osloboditi radijator i zatvoriti vrata sobe nego menjati podešavanja.
Koja temperatura u kojoj prostoriji
Postaviti istu temperaturu svuda jeste praktično, ali je skupo. Najviše se štedi upravo njenim prilagođavanjem: u kuhinji i spavaćoj sobi jednostavno vam ne treba toliko stepeni kao u dnevnoj sobi.
Kao polaznu tačku uzmite smernice Svetske zdravstvene organizacije (Housing and Health Guidelines). WHO navodi 18°C kao minimalnu bezbednu temperaturu za zdrave odrasle osobe tokom grejne sezone. Ispod te granice povećava se rizik od zdravstvenih problema, naročito kod dece i starijih osoba, pa to nije mesto za preterano štednju.
- Dnevna soba: 20 do 22°C. Ovde provodite najviše vremena mirujući, pa vam je najhladnije.
- Spavaća soba: 15 do 18°C. Hladniji vazduh pogoduje boljem snu, a pod jorganom je ionako toplo.
- Kupatilo: 22 do 24°C. Jedina prostorija u kojoj ste mokri i razgolićeni, pa je viša temperatura ovde opravdana.
- Kuhinja: 18 do 20°C. Rerna, šporet i frižider sami emituju dosta toplote.
- Prostorije koje se retko koriste: minimum 15°C. Ne niže, jer ohlađeni zidovi počinju da skupljaju vlagu.
Snižavanje temperature noću i tokom odsustva
Isključivanje svih radijatora pre odlaska na posao deluje kao najjednostavniji način za uštedu. W praksi se obično ne isplati, a dobro je znati zašto.
Toplota se ne zadržava samo u vazduhu. Čuvaju je zidovi, podovi, nameštaj, čitava masa zgrade. Nekoliko sati bez grejanja ne hladi samo vazduh, koji se brzo zagreva, već i sve te površine, koje se zagrevaju sporo i uz velike troškove. Kada se vratite, sistem mora da nadoknadi sav taj gubitak, što troši više energije nego održavanje nešto niže temperature tokom tog vremena.
Zato je razumnije smanjiti temperaturu za 2 do 3 stepena, na primer, okrenuti točkić sa trojke na dvojku, nego isključiti grejanje. Kuća se tako neće ohladiti, a vi nećete dodatno plaćati ponovno zagrevanje zidova.
Koliko ćete uštedeti ako smanjite grejanje za jedan stepen
W energetskoj industriji postoji jednostavno praktično pravilo: svaki stepen niže znači oko 5 do 8 procenata manje utrošene toplotne energije, u proseku oko 6 procenata. Istu vrednost nezavisno navode nemačka energetska agencija dena i poljska kampanja toplifikacione industrije „20 stepeni za klimu“, koju vodi Privredna komora za toplifikaciju Poljske.
Otkud taj broj? Radijator predaje toplotu kako bi nadoknadio razliku između temperature u prostoriji i spoljne temperature. W grejnoj sezoni ta razlika u proseku iznosi desetak i nešto stepeni. Jedan stepen je, dakle, otprilike jedna dvanaestina ukupnog rada koji instalacija mora da obavi, pa odatle potiče tih nekoliko procenata.
Važna napomena: ovo je okvirno pravilo, a ne fizička konstanta koja je ista za svaku kuću. W slabo izolovanoj zgradi ušteda u kilovat-satima biće znatno veća, jer su toplotni gubici veći. W dobro izolovanoj kući, gde dosta toplote obezbeđuju sunce i svakodnevni život ukućana, isti jedan stepen doneće srazmerno manju razliku.
Zašto se u stanu u zgradi točkić ne spušta ispod dvojke
Ako živiš u višestambenoj zgradi i termostatska glava ima graničnik koji ne dozvoljava da se temperatura spusti niže, to nije kvar niti zloba uprave. To je posledica zahteva propisanog Uredbom ministra infrastrukture o tehničkim uslovima koje zgrade i njihov položaj moraju da ispunjavaju.
Vredi odmah naglasiti kome je ovaj propis namenjen, jer to često izaziva nesporazume. Član 134 određuje kakve karakteristike treba da ima instalacija: u zgradama koje se snabdevaju toplotom iz toplovodne mreže ili iz sopstvenog izvora na lož-ulje, gas ili struju, regulatori moraju da rade automatski i omoguće snižavanje temperature, ali ne ispod 16°C u prostorijama s proračunskom temperaturom od 20 stepeni i višom. To je tehnički zahtev za uređaje i projekat instalacije, a ne zabrana za stanare niti propis koji određuje koliko stepeni smeš da imaš u dnevnoj sobi.
Otkud uopšte baš ta granica? Pre svega, zbog brige o samoj zgradi. Na veoma ohlađenim zidovima, naročito u uglovima, pored prozora i iza nameštaja, počinje da se skuplja kondenzat, a odatle je kratak put do vlage i buđi. U dnevnoj sobi, gde temperatura retko padne ispod te vrednosti, to je uglavnom teorijski problem, ali u prostoriji koja se ređe koristi i nalazi se na severnoj strani veoma je praktičan. Drugi, sporedni razlog je to što ohlađen stan preuzima deo toplote iz susednih stanova kroz zidove.
Tu je i čisto finansijski aspekt koji vredi imati na umu kada planirate uštede u stambenoj zgradi. Kod obračuna zasnovanih na razdelnicima toplote, pravilnici obično predviđaju minimalni promenljivi trošak i korekcione koeficijente za stanove sa nepovoljnijim položajem. W praksi to znači da se veoma niska temperatura ne odražava uvek na račun u istoj meri kao što bi se moglo očekivati na osnovu očitavanja razdelnika. Pravila možete pronaći u pravilniku o obračunu svoje stambene zadruge ili zajednice stanara.
Na kraju, važno je napomenuti da se isto pravilo ne odnosi na porodične kuće, poljoprivredna domaćinstva, objekte za individualnu rekreaciju, niti na stanove sa sopstvenim sistemom grejanja. Ako živite u kući ili u stanu imate sopstvenu peć, termostatske glave podešavate kako smatrate da treba, uključujući i pahuljicu.
Najčešće greške
- Radijator zaklonjen nameštajem ili zavesom. Problem je dvostruk. Toplota se slabije širi po prostoriji, a senzor u termostatskoj glavi meri vazduh zarobljen iza prepreke, koji je topliji od ostatka prostorije. Zato glava smatra da je već toplo i zatvara ventil, iako je u prostoriji i dalje hladno.
- Prašnjavi radijatorski elementi. Sloj prašine između elemenata deluje kao ćebe i znatno ograničava odavanje toplote. Usisavanje radijatora pre početka sezone traje svega nekoliko minuta, a može da napravi razliku u troškovima grejanja.
- Termostatska glava okrenuta na pogrešnu stranu. Senzor treba da bude izložen vazduhu u prostoriji. Ako je glava okrenuta ka zidu ili usmerena nadole, prema cevima i samom radijatoru, meri njihovu toplotu umesto temperature prostorije i prerano isključuje grejanje. Pravilno postavljena glava stoji vodoravno i „gleda” u unutrašnjost prostorije.
- Provetravanje dok je radijator odvrnut. Dotok hladnog vazduha navodi termostatsku glavu da otvori ventil do kraja, pa radijator svom snagom zagreva vazduh koji će za koji trenutak izaći kroz prozor. Pravilan redosled: podesite termostatsku glavu na najniži nivo, intenzivno provetravajte 5 do 10 minuta, zatvorite prozor, pa ponovo odvrnite termostatsku glavu.
Šta dalje ako samo podešavanje nije dovoljno
Podešavanje termostatskih glava je prvi i najjednostavniji korak, ali nije jedini koji vam je na raspolaganju. Dešava se da, uprkos pravilnim podešavanjima, neke prostorije greju znatno slabije od drugih. Problem tada nisu same termostatske glave, već način na koji se voda raspoređuje između pojedinačnih radijatora u celom sistemu, pojava koja se naziva hidrauličko balansiranje sistema grejanja.
Zasebna, nezavisna poluga je temperatura vode koja izlazi iz kotla, podešava se na samom kotlu ili regulatoru, kao i podešavanje cirkulacione pumpe, koje određuje koliko te vode cirkuliše kroz instalaciju. To su tri različita nivoa podešavanja i tek zajedno daju potpunu sliku troškova grejanja.
Dambat – pouzdani proizvođač pumpi i hidrotehničke opreme sa sertifikatima kvaliteta.
Često postavljana pitanja
Šta znače brojevi na termostatskoj glavi?
Brojevi označavaju željenu temperaturu prostorije, a ne jačinu grejanja. Okvirno: 1 je oko 12 do 14°C, 2 je 15 do 16°C, 3 je 20 do 22°C, 4 je 22 do 24°C, a 5 je 26 do 28°C. Tačne vrednosti neznatno se razlikuju među proizvođačima termostatskih glava.
Da li podešavanje termostatske glave na maksimum ubrzava zagrevanje prostorije?
Ne. Ventil u radijatoru otvara se do kraja bez obzira na izabrani broj kada je u prostoriji hladnije od zadate temperature. Veći broj označava samo viši prag pri kojem će se ventil zatvoriti, što dovodi do veće potrošnje energije, a ne do bržeg postizanja prijatne temperature.
Koliko štedim ako snizim temperaturu grejanja za 1 stepen?
Oko 5 do 8%, u proseku 6% potrošnje toplotne energije za svaki stepen sniženja. Istu vrednost navode nemačka agencija za energetiku dena i poljska kampanja industrije grejanja „20 stepeni za klimu". W slabo izolovanoj kući ušteda će biti veća, a u dobro izolovanoj manja.
Zašto mi termostatska glava ne dozvoljava da spustim temperaturu ispod podeoka 2?
To proizlazi iz člana 134 Uredbe ministra infrastrukture o tehničkim uslovima za zgrade. Propisom se određuje da u višeporodičnim zgradama koje se snabdevaju iz toplovodne mreže ili iz sopstvenog izvora na naftu, gas ili struju regulatori moraju da omoguće snižavanje temperature, ali ne ispod 16°C. To je tehnički zahtev za instalacije, a ne zabrana namenjena stanarima. Ne odnosi se na porodične kuće ni stanove sa sopstvenim sistemom grejanja.
Zašto radijator zaklonjen nameštajem slabije greje?
Senzor u termostatskoj glavi registruje temperaturu vazduha zarobljenog neposredno uz radijator. Ako je taj vazduh topliji od ostatka prostorije zato što je radijator zaklonjen nameštajem ili zavesom, glava prerano zatvara ventil, pre nego što stigne da se zagreje cela prostorija.
Da li vredi potpuno isključiti grejanje kada niste kod kuće?
Uglavnom ne. Zidovi i podovi skladište toplotu, pa njihovo potpuno hlađenje kasnije zahteva više energije za ponovno zagrevanje nego održavanje stalne, nešto niže temperature tokom istog vremena. Bezbednije je sniziti temperaturu za 2 do 3°C umesto potpuno isključiti grejanje.
