Regulator pored radijatora ima pet brojeva i pahuljicu, a uputstvo za upotrebu mu niko nikada nije priložio. Otuda potiče većina kućnih nesporazuma sa grejanjem: neko okreće na maksimum da bi bilo brže, neko drugi sve zavrne na nulu pre odlaska na posao, a račun ipak stiže veći nego što bi trebalo. U ovom članku objašnjavamo šta ti brojevi znače, koja temperatura odgovara kojoj prostoriji i koliko se zaista može uštedeti smanjenjem temperature za jedan stepen.
Šta znače brojevi na termostatskoj glavi
Najvažnije za početak: broj na regulatoru nije snaga grejanja, već temperatura koju želiš da imaš u sobi. Glava u sebi ima senzor koji meri vazduh oko sebe i sam otvara ili prigušuje dovod vrele vode do radijatora. Podešavaš cilj, a ne jačinu.
Pojedinačnim položajima približno odgovaraju sledeće temperature:
| Položaj | Temperatura | Gde se koristi |
|---|---|---|
| ❄ | oko 6 do 8°C | samo zaštita instalacije od smrzavanja |
| 1 | oko 12 do 14°C | predsoblje, garaža, pomoćne prostorije |
| 2 | oko 15 do 16°C | spavaća soba |
| 3 | oko 20 do 22°C | salon, dnevna soba, radna soba |
| 4 | oko 22 do 24°C | kupatilo |
| 5 | oko 26 do 28°C | krajnja vrednost, svakodnevno nepotrebna |
Opsezi se neznatno razlikuju u zavisnosti od proizvođača glave, zato ih posmatraj kao orijentir, a ne kao vrednosti precizne do stepena. Pravilo je, međutim, zajedničko za sve: što je veći broj, to treba da bude toplije u prostoriji pre nego što radijator prestane da greje.
Zašto podešavanje ne utiče na brzinu zagrevanja prostorije
To je verovatno najčešći nesporazum u vezi sa grejanjem. Kada se vratiš u rashlađen stan, instinkt ti govori da okreneš regulator na maksimum i tako ubrzaš zagrevanje. Međutim, termostatska glava ne funkcioniše kao papučica gasa.
Ako je u sobi hladnije od podešene vrednosti, ventil se otvara potpuno, bez obzira na to da li je podešen na trojku ili na peticu. Do radijatora protiče potpuno ista količina vrele vode. Razlika se pojavljuje tek na kraju: na trojci će radijator prekinuti dovod kada temperatura u sobi dostigne 20 do 22 stepena, a na petici će nastaviti da greje sve do 26 ili 28. Soba će se zagrejati podjednako brzo, samo se u drugom slučaju neće zaustaviti u trenutku kada temperatura postane prijatna.
Rezultat je, dakle, da plaćate pregrevanje, a ne brzinu. Ako želite da vam bude toplije brže, efikasnije je da oslobodite radijator i zatvorite vrata sobe nego da menjate podešavanja.
Koja temperatura u kojoj prostoriji
Podešavanje iste vrednosti svuda jeste praktično, ali skupo. Najveća ušteda postiže se upravo različitim podešavanjima: u kuhinji i spavaćoj sobi jednostavno vam nije potrebno toliko stepeni kao u dnevnoj sobi.
Polazna tačka od koje vredi početi jesu smernice Svetske zdravstvene organizacije (Housing and Health Guidelines). WHO navodi 18°C kao minimalnu bezbednu temperaturu za zdrave odrasle osobe tokom grejne sezone. Ispod te granice raste rizik od zdravstvenih problema, posebno kod dece i starijih osoba, pa ovo nije mesto za forsiranje uštede.
- Dnevna soba i dnevni boravak: 20 do 22°C. Ovde provodite najviše vremena mirujući, pa hladnoću najjače osećate.
- Spavaća soba: 15 do 18°C. Hladniji vazduh pogoduje boljem snu, a ispod jorgana je ionako toplo.
- Kupatilo: 22 do 24°C. Jedina prostorija u kojoj boravite mokri i svučeni, pa viša temperatura ovde ima smisla.
- Kuhinja: 18 do 20°C. Rerna, ploča i frižider sami po sebi odaju dosta toplote.
- Prostorije koje se retko koriste: najmanje 15°C. Ne niže, jer ohlađeni zidovi počinju da skupljaju vlagu.
Snižavanje temperature noću i tokom odsustva
Zavrtanje svih radijatora pre odlaska na posao deluje kao najjednostavniji način za uštedu. U praksi se to obično ne isplati i vredi znati zašto.
Toplota se ne zadržava samo u vazduhu. Akumuliraju je zidovi, podovi, nameštaj, cela masa zgrade. Nekoliko sati bez grejanja ne hladi samo vazduh, koji se brzo zagreva, već i sve te pregrade, koje se zagrevaju sporo i skupo. Po povratku instalacija mora da nadoknadi ceo taj gubitak, a to troši više energije nego što bi koštalo održavanje nešto niže temperature tokom tog vremena.
Zato je razumnije smanjiti temperaturu za 2 do 3 stepena, na primer okrenuti regulator sa trojke na dvojku, nego ga zavrnuti do nule. Kuća se tada neće stići ohladiti, a nećete doplaćivati ponovno zagrevanje zidova.
Koliko ćete uštedeti smanjenjem grejanja za jedan stepen
U energetskoj struci postoji jednostavno praktično pravilo: svaki stepen niže znači oko 5 do 8 procenata manje utrošene toplotne energije, u proseku približno 6 procenata. Istu vrednost nezavisno navode nemačka energetska agencija dena i poljska kampanja toplana „20 stepeni za klimu", koju vodi Privredna komora poljskog sistema daljinskog grejanja.
Otkud takav broj? Radijator predaje toplotu kako bi izjednačio razliku između temperature u sobi i temperature napolju. Tokom grejne sezone ta razlika u proseku iznosi desetak i više stepeni. Jedan stepen je zato otprilike jedna dvanaestina ukupnog rada koji instalacija mora da obavi, pa odatle potiče tih nekoliko procenata.
Važna napomena: to je orijentaciono pravilo, a ne stalna fizička vrednost ista za svaku kuću. U slabo izolovanoj zgradi efekat izražen u potrošenim kilovat-satima biće znatno veći, jer su gubici veći. U dobro izolovanoj kući, gde sunce i svakodnevni život ukućana obezbeđuju dosta toplote, taj isti jedan stepen napraviće srazmerno manju razliku.
Zašto se u zgradi točkić ne spušta ispod dvojke
Ako živite u višestambenoj zgradi i termostatska glava ima ograničivač koji ne dozvoljava da se temperatura spusti niže, to nije kvar niti zloba uprave. To je posledica zahteva propisanog Uredbom ministra infrastrukture o tehničkim uslovima kojima treba da odgovaraju zgrade i njihov položaj.
Vredi odmah naglasiti kome je ovaj propis namenjen, jer to često izaziva nesporazume. Član 134 određuje kakva svojstva treba da ima instalacija: u zgradama koje se napajaju iz sistema daljinskog grejanja ili iz sopstvenog izvora na lož-ulje, gas ili struju, regulatori treba da rade automatski i da omoguće snižavanje temperature, ali ne ispod 16°C u prostorijama čija je projektna temperatura 20 stepeni i viša. To je tehnički zahtev za uređaje i projekat instalacije, a ne zabrana upućena stanaru niti propis koji određuje koliko stepeni smete da imate u dnevnoj sobi.
Otkud uopšte baš ta granica? Pre svega iz brige za samu zgradu. Jako ohlađeni zidovi, naročito u uglovima, oko prozora i iza nameštaja, počinju da skupljaju kondenzat, a odatle je već kratak put do vlage i buđi. U dnevnoj sobi, koja se retko spušta ispod te vrednosti, to ima pretežno teorijski značaj, ali u ređe korišćenoj sobi na severnoj strani itekako je praktično. Drugi, sporedni razlog jeste to što ohlađen stan uzima nešto toplote od susednih stanova kroz zidove.
Postoji i čisto finansijski aspekt o kojem vredi znati kada planirate uštede u zgradi. Kod obračuna zasnovanog na deliteljima troškova, pravilnici obično predviđaju minimalni promenljivi trošak i korektivne koeficijente za stanove sa nepovoljnijim položajem. U praksi to znači da veoma veliko snižavanje temperature ne mora uvek da se odrazi na račun u istoj meri u kojoj bi se moglo očekivati na osnovu očitavanja delitelja. Pravila možete pronaći u pravilniku o obračunu svoje stambene zadruge ili stambene zajednice.
Na kraju, važno upozorenje: isto pravilo ne odnosi se na porodične kuće, seoska domaćinstva, objekte za individualni odmor niti na stanove opremljene sopstvenim sistemom grejanja. Ako živite u kući ili u stanu imate sopstveni kotao, glave podešavate kako smatrate odgovarajućim, uključujući i pahuljicu.
Najčešće greške
- Radijator zaklonjen nameštajem ili zavesom. Problem je dvostruk. Toplota se slabije širi po prostoriji, a osim toga senzor u glavi meri vazduh zarobljen iza prepreke, koji je topliji od ostatka prostorije. Glava zato zaključuje da je već toplo i pritvara ventil, iako je prostorija i dalje hladna.
- Prašnjave lamele. Sloj prašine između lamela deluje kao ćebe i značajno ograničava odavanje toplote. Usisavanje radijatora pre početka sezone traje nekoliko minuta, a može da napravi razliku u troškovima grejanja.
- Glava usmerena na pogrešnu stranu. Senzor treba da bude u kontaktu sa vazduhom iz prostorije. Ako je glava okrenuta prema zidu ili usmerena nadole, ka cevima i samom radijatoru, meri njihovu toplotu umesto temperature u prostoriji i prerano isključuje grejanje. Pravilno postavljena glava nalazi se u vodoravnom položaju i „gleda" u dubinu prostorije.
- Provetravanje dok je radijator odvrnut. Dotok hladnog vazduha dovodi do toga da glava otvara ventil do maksimuma, pa radijator svom snagom zagreva vazduh koji će uskoro izaći kroz prozor. Pravilan redosled: zavrnite glavu na najniži stepen, intenzivno provetravajte 5 do 10 minuta, zatvorite prozor, pa ponovo odvrnite glavu.
Šta dalje ako sama regulacija nije dovoljna
Podešavanje termostatskih glava je prvi i najjednostavniji korak, ali nije jedini koji vam je na raspolaganju. Dešava se da, uprkos pravilnim podešavanjima, neke prostorije greju znatno slabije od drugih. Problem tada više nisu same glave, već način na koji se voda raspoređuje između pojedinačnih radijatora u celom sistemu, što se naziva hidrauličkim balansiranjem i regulacijom protoka.
Posebna, nezavisna poluga je temperatura vode koja izlazi iz kotla, koja se podešava na samom kotlu ili kontroleru, kao i podešavanje cirkulacione pumpe, koje određuje koliko te vode cirkuliše kroz instalaciju. To su tri različita nivoa regulacije i tek zajedno daju potpunu sliku troškova grejanja.
Dambat – pouzdan proizvođač pumpi i hidrotehničke opreme sa sertifikatima kvaliteta.
Najčešće postavljana pitanja
Šta označavaju cifre na termostatskoj glavi?
Cifre odgovaraju ciljnoj temperaturi prostorije, a ne jačini grejanja. Okvirno: 1 je oko 12 do 14°C, 2 je 15 do 16°C, 3 je 20 do 22°C, 4 je 22 do 24°C, a 5 je 26 do 28°C. Tačne vrednosti se neznatno razlikuju među proizvođačima termostatskih glava.
Da li podešavanje termostatske glave na maksimum ubrzava zagrevanje sobe?
Ne. Ventil na radijatoru potpuno se otvara nezavisno od izabrane cifre kada je u prostoriji hladnije od zadate temperature. Viša cifra znači samo viši prag pri kojem će se ventil zatvoriti, što dovodi do veće potrošnje energije, a ne do bržeg postizanja prijatne temperature.
Koliko štedim ako smanjim grejanje za 1 stepen?
Oko 5 do 8%, u proseku 6% potrošnje toplotne energije za svaki stepen sniženja. Istu vrednost navode nemačka energetska agencija dena i poljska kampanja toplana „20 stepeni za klimu". U slabo izolovanoj kući efekat će biti veći, a u dobro izolovanoj manji.
Zašto u mom stanu termostatska glava ne dozvoljava spuštanje ispod položaja 2?
To proizlazi iz člana 134 Uredbe ministra infrastrukture o tehničkim uslovima za zgrade. Propis određuje da u višeporodičnim zgradama koje se snabdevaju iz toplovodne mreže ili sopstvenog izvora na ulje, gas ili struju regulatori moraju omogućiti snižavanje temperature, ali ne ispod 16°C. To je tehnički zahtev za instalacije, a ne zabrana upućena stanaru. Ne odnosi se na porodične kuće niti na stanove sa sopstvenom grejnom instalacijom.
Zašto radijator zaklonjen nameštajem slabije greje?
Senzor u termostatskoj glavi registruje temperaturu vazduha zarobljenog neposredno uz radijator. Ako je taj vazduh topliji od ostatka prostorije zato što je radijator zaklonjen nameštajem ili zavesom, glava prerano zatvara ventil, pre nego što cela prostorija stigne da se zagreje.
Da li vredi potpuno isključiti grejanje kada nismo kod kuće?
Obično ne. Zidovi i podovi skladište toplotu, pa njihovo potpuno hlađenje kasnije zahteva više energije za ponovno zagrevanje nego održavanje stalne, nešto niže temperature tokom istog perioda. Bezbednije je smanjiti temperaturu za 2 do 3°C umesto potpuno zatvoriti radijator.
