Da li bunar treba prijaviti? Legalizacija dubinskog bunara 2026. godine

Pitanje legalnog statusa dubinskog bunara postavlja se pri svakoj promeni propisa o vodama - i to s razlogom, jer posledice greške mogu biti skupe. Kao proizvođač dubinskih pumpi, svakodnevno razgovaramo sa instalaterima i vlasnicima nekretnina koji žele da izaberu odgovarajući uređaj za sopstveni zahvat. Međutim, pre izbora pumpe nameće se ključno pitanje: Da li moj bunar radi legalno?

Odlučili smo da na jednom mestu prikupimo aktuelne informacije o formalnim obavezama u vezi sa izgradnjom i korišćenjem bunara u Poljskoj - sa posebnim osvrtom na izmene Zakona o vodama koje se od jeseni 2025. godine razmatraju u Sejmu. Nakon čitanja ovog članka znaćete koje korake treba preduzeti za legalizaciju vašeg bunara.

Napomena: Sledeći članak je informativnog i ilustrativnog karaktera. Ne predstavlja pravni ni administrativni savet. Uvek preporučujemo konsultaciju sa hidrogeologom, projektantom geoloških radova ili nadležnom jedinicom Poljskih voda.

Kada je za bunar potrebna vodnopravna prijava ili dozvola?

Pravni osnov je Zakon o vodama od 20. jula 2017. godine (Dž.U. 2025, poz. 960, sa kasnijim izmenama). Njime se određuje kada je vlasnik bunara obavezan da pribavi vodnopravnu dozvolu ili podnese vodnopravnu prijavu Poljskim vodama. Ključna su dva praga:

• Dubina bunara veća od 30 metara - za bunar dubine veće od 30 m potrebno je pribaviti vodnopravnu dozvolu za njegovu izgradnju. To je uslov koji direktno proizlazi iz člana 395 tačka 5 Zakona o vodama.
• Dnevni zahvat vode veći od 5 m³ - ako količina vode zahvaćene iz bunara prelazi 5 m³ dnevno, bez obzira na njegovu dubinu, potrebno je pravno urediti zahvat - podnošenjem vodnopravne prijave ili pribavljanjem pune vodnopravne dozvole, u zavisnosti od okolnosti.

Bunar plići od 30 metara, iz kojeg se zahvata najviše 5 m³ vode dnevno, vlasnik zemljišta može izvesti u okviru tzv. uobičajenog korišćenja voda - bez obaveze pribavljanja dozvole ili podnošenja vodnopravne prijave poljskim vodama. Međutim, u praksi se granica od 5 m³ dnevno lako prekoračuje: navodnjavanje bašte, punjenje bazena ili intenzivno korišćenje u većem domaćinstvu brzo se približavaju ovom limitu. Zato vredi pouzdano proceniti planirani zahvat vode pre početka izgradnje bunara.

Obaveza pribavljanja vodnopravne dozvole može nastati i nezavisno od dubine i količine zahvaćene vode, ako se vodozahvat planira u blizini zaštićenih područja, područja NATURA 2000, zaštitnih zona grupnih vodozahvata ili glavnih vodonosnih kompleksa podzemnih voda (GZWP).

Projekat geoloških radova – kada je potreban i kako izgleda procedura?

Za svaki bunar koji zahteva formalno odobrenje ključni dokument je projekat geoloških radova. Na osnovu njega nadležni geološki organ – starosta ili vojvodski maršal, u zavisnosti od vrste vodozahvata – proverava opravdanost i bezbednost planirane bušotine.

Projekat geoloških radova izrađuje ovlašćeni geolog. On između ostalog mora da sadrži: lokaciju vodozahvata, predviđenu dubinu bunara, projektovanu dnevnu količinu zahvaćene vode i karakteristike geoloških slojeva. Odobravanje projekta geoloških radova vrši se upravnim rešenjem i mora prethoditi fizičkom početku izgradnje bunara – bušenje nije dozvoljeno pre dobijanja tog rešenja.

Nakon odobravanja projekta geoloških radova i izrade bušotine, vlasnik bunara dužan je da podnese naknadnu hidrogeološku dokumentaciju, a zatim – u odgovarajućim slučajevima – dobije vodnopravnu dozvolu za zahvatanje podzemnih voda. Procedura korak po korak izgleda ovako:

1. Angažovanje ovlašćenog geologa za izradu projekta geoloških radova.
2. Podnošenje zahteva za odobravanje projekta geoloških radova nadležnom geološkom organu.
3. Dobijanje rešenja o odobravanju projekta geoloških radova.
4. Angažovanje ovlašćenog izvođača za izradu bušotine.
5. Podnošenje naknadne hidrogeološke dokumentacije.
6. Podnošenje zahteva za vodnopravnu dozvolu Poljskim vodama (ako zahvatanje vode premašuje pragove uobičajenog korišćenja voda) ili podnošenje odgovarajuće vodnopravne prijave.
7. Dobijanje vodnopravne dozvole za zahvatanje podzemnih voda ili prihvatanje prijave.

Ako uslovi vodozahvata odgovaraju definiciji uobičajenog korišćenja voda – dubina do 30 m i zahvatanje do 5 m³ dnevno – koraci 6 i 7 možda neće biti potrebni. Ipak, uvek vredi proveriti to sa hidrogeologom ili nadležnom jedinicom Poljskih voda pre početka radova.

Koje udaljenosti važe pri lociranju bunara?

Bez obzira na formalne zahteve, izgradnja dubokog bunara mora ispunjavati tehničke i sanitarne uslove u pogledu lokacije. Propisi određuju minimalne udaljenosti, čije kršenje diskvalifikuje lokaciju vodozahvata:

• 5 metara od granice parcele - sanitarni zahtev kojim se podzemne vode štite od zagađenja sa susednih poseda.
• 15 metara od stambenih objekata i rezervoara za otpadne materije - odnosi se na septičke jame, nepropusne rezervoare i objekte čija bi kanalizacija mogla da utiče na vodonosni sloj. Ovo rastojanje štiti vodozahvat od mikrobiološkog zagađenja.
• 7,5 metara od ose jarka pored puta - melioracioni i putni jarkovi mogu biti mesta slivanja površinskih zagađenja, zato bunar mora biti na bezbednoj udaljenosti.

Dubina bunara direktno utiče na kvalitet vode - duboki bunari koji crpe vodu iz dubljih vodonosnih slojeva po pravilu su bolje zaštićeni od površinskih zagađenja nego kopani bunari. Ipak, svaki vodozahvat zahteva pravilno izvedenu bunarsku konstrukciju i hermetičko zaptivanje glave bunara u nivou terena. Ako planirana lokacija narušava bilo koje od navedenih rastojanja, neophodno je promeniti mesto izgradnje ili - u krajnjim slučajevima - dobiti pojedinačno odstupanje, što je u praksi teško i retko moguće.

Legalizacija bunara - abolicija za vlasnike neprijavljenih vodozahvata?

U oktobru 2025. godine Sejmu je podnet poslanički predlog zakona o izmeni zakona - Zakona o vodama (skupštinska štampa br. 1941). Predlog predviđa privremeno oslobađanje od naknade za legalizaciju i uslovno oslobađanje od administrativnih novčanih kazni za vlasnike bunara i drugih vodnih objekata izgrađenih bez zahtevanog vodnopravnog odobrenja ili vodnopravne prijave.

Mehanizam je jednostavan: vlasnik neprijavljenog bunara koji podnese zahtev za legalizaciju vodozahvata do 30. septembra 2027. godine biće oslobođen naknade za legalizaciju. Radi konteksta: ta naknada od 1. januara 2026. godine iznosi 6 601,67 zlota. Štaviše, vlasnik koji legalizaciju obavi na ovaj način neće podleći administrativnoj novčanoj kazni koja - kako pokazuju stvarni slučajevi - može dostići čak 60 000 zlota.

Poslanica Małgoržata Gromadska navela je tokom sednice komisije primer poljoprivrednika iz Podlaskog vojvodstva koji je „zato što je koristio sopstveni bunar za napajanje životinja, kažnjen novčanom kaznom od 60 hiljada zlota jer vodni objekat nije bio legalizovan". Procenjuje se da bi od predložene abolicije moglo da ima koristi čak 40 000 poljoprivrednih gazdinstava - iako se predlog odnosi na sve vlasnike, a ne samo na poljoprivrednike.

Na dan objavljivanja ovog članka (maj 2026. godine) izmene Zakona o vodama još nisu usvojene. Čeka se stav Vlade, nakon čega će se predlog vratiti na razmatranje odboru, a zatim Narodnoj skupštini i Senatu. Legalizacija neprijavljenih bunara u okviru ove abolicije stoga jeste realna, ali rok i konačan oblik propisa još nisu utvrđeni. Vlasnici neregistrovanih vodozahvata trebalo bi da prate napredak zakonodavnog procesa.

Nezavisno od abolicije, Zakon o vodama predviđa sankcije za nezakonito zahvatanje vode iz neprijavljenog vodozahvata. Javne vode mogu naložiti obustavu zahvatanja vode, obaveznu legalizaciju ili čak uklanjanje vodnog objekta ako njegova lokacija narušava ekološke ili sanitarne zahteve.

Bunar na poljoprivrednom gazdinstvu - formalnosti i izbor pumpe

Za poljoprivrednika je dubinski bunar često osnovni ili rezervni izvor vode za celo gazdinstvo - za napajanje životinja, navodnjavanje useva, a ponekad i za potrebe domaćinstva. U vreme čestih i dugotrajnih suša, pristup sopstvenom, pouzdanom vodozahvatu može biti odlučujući faktor za kontinuitet poljoprivredne proizvodnje. Upravo zato naknadna legalizacija bunara predstavlja temu koja izaziva veliko interesovanje u poljoprivrednoj zajednici.

Legalni vodozahvat na gazdinstvu nije samo pitanje izbegavanja kazne. Registrovani bunar:

• omogućava korišćenje programa modernizacije i sufinansiranja poljoprivredne infrastrukture (subvencije za instalacije za navodnjavanje, sistemi za irigaciju),
• olakšava planiranje navodnjavanja na osnovu odobrenih ograničenja potrošnje vode,
• povećava sigurnost obavljanja poljoprivredne delatnosti u slučaju administrativnih kontrola,
• omogućava prenos vodne dozvole na kupca prilikom prodaje nepokretnosti.

Sa stanovišta izbora pumpe, bunari na poljoprivrednim gazdinstvima zahtevaju posebnu pažnju. Potrošnja vode za napajanje životinja ili navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta može biti znatno veća nego u kućnim instalacijama - pa se zato brže prelaze pragovi koji pokreću obavezu pribavljanja vodne dozvole. U našoj ponudi pronaći ćete dubinske pumpe IBO i IPRO prilagođene kako malim kućnim vodozahvatima, tako i intenzivnom radu na poljoprivrednim gazdinstvima.

Ako želite da saznate više o tome kako da izaberete odgovarajuću dubinsku pumpu za uslove rada tipične za poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, pozivamo vas da pročitate naš posvećeni članak: Biramo pumpu za vodu za poljoprivredno gazdinstvo.

Dubinska pumpa IBO ili IPRO nakon sređivanja formalnosti - kako odabrati odgovarajući uređaj?

Nakon regulisanja pravnog statusa izvorišta - bilo kroz standardni postupak dobijanja vodne dozvole, bilo kroz planiranu legalizaciju za vlasnike neregistrovanih bunara - dolazi vreme za izbor odgovarajuće opreme. Naše dubinske pumpe IBO namenjene su radu u kućnim i manjim industrijskim bunarima, dok linija IPRO predstavlja profesionalna rešenja: privredne bunare, sisteme za navodnjavanje velikih površina i instalacije koje zahtevaju neprekidan rad.

Izbor pumpe za dubinski bunar treba da se zasniva na podacima iz hidrogeološke dokumentacije. Ključni parametri su:

• Dinamički nivo vode u bunaru - pumpa mora raditi iznad tog nivoa; podaci proizlaze iz hidrogeološke dokumentacije.
• Kapacitet izvorišta (m³/h) - apsolutna granica koju pumpa ne bi trebalo da prekorači.
• Potreban pritisak u instalaciji - za tipične kućne instalacije obično 3–6 bar.
• Prečnik bunarske cevi - naše pumpe IBO dostupne su u veličinama od 2" do 6", što pokriva veliku većinu kućnih i poljoprivrednih bunara.
• Napon napajanja - verzije od 230V (monofazne) i 400V (trofazne), koje se biraju prema dostupnoj električnoj instalaciji.
• Dozvoljena dnevna količina zahvaćene vode - mora biti u skladu s uslovima vodne dozvole ili podnete prijave za korišćenje voda.

Vredi imati na umu da pumpa odabrana s prevelikim kapacitetom može za kratko vreme prekoračiti limite određene vodnom dozvolom, čime se vlasnik izlaže sankcijama poljskih vodoprivrednih organa. Naše pumpe IBO i IPRO opremljene su zaštitom od rada na suvo i pregrevanja namotaja motora - čime štite i uređaj i strukturu bunara.

Kompletna instalacija dubinskog bunara nije samo pumpa - tu su i hidroforna posuda, upravljač ili presostat, nepovratni ventili, filter na ulazu pumpe i kontrolni manometar. Sve ove elemente pronaći ćete u ponudi kompanije Dambat, odabrane tako da budu kompatibilne s našim dubinskim pumpama. Više informacija pronaći ćete na stranici dambat.pl ili kod lokalnog distributera.

Zaštita podzemnih voda - odgovornost vlasnika izvorišta

Zakon o vodama vlasniku bunara nameće ne samo formalne obaveze već i odgovornost za zaštitu podzemnih voda kao zajedničkog dobra. Podzemne vode su obnovljiv resurs, ali se obnavljaju sporo - posebno u dubljim geološkim slojevima. Prekomerno crpljenje vode iz lokalnih izvorišta, naročito tokom suše, može trajno sniziti nivo podzemnih voda i ugroziti susedna izvorišta i životnu sredinu.

Svaki bunar treba da bude opremljen bunarskom konstrukcijom koja sprečava prodiranje površinskih voda u vodonosni sloj. Zalihe podzemnih voda mogu biti predmet administrativnih ograničenja - Poljske vode imaju pravo da nalože smanjenje ili obustavu crpljenja vode na područjima sa dokumentovanim nedostatkom vode. Vlasnici bunara - kako kućnih, tako i onih na poljoprivrednim gazdinstvima - trebalo bi da poznaju ne samo svoja prava koja proizlaze iz vodne dozvole već i obaveze u pogledu racionalnog upravljanja vodama.

Registracija vodozahvata u sistemu hidrogeološke evidencije (Centralna banka hidrogeoloških podataka) takođe je uslov za prenos vodne dozvole na novog vlasnika nepokretnosti. Nedostatak takve registracije može zakomplikovati ili onemogućiti prodaju parcele sa bunarom - što vredi imati na umu unapred.

Dambat - pouzdan proizvođač pumpi i hidrotehničke opreme sa sertifikatima kvaliteta.

Najčešće postavljana pitanja (FAQ) - legalizacija dubinskog bunara 2025. i 2026.

Da li svaki bunar mora da se prijavi Poljskim vodama?

Ne svaki. Za bunar je potrebno pribaviti vodnu dozvolu pre svega kada njegova dubina prelazi 30 metara (član 395. tačka 5. Zakona o vodama). Nezavisno od dubine, ova obaveza postoji i kada količina vode koja se crpi iz bunara prelazi 5 m³ dnevno ili kada se vodozahvat nalazi u zaštićenoj zoni - u takvim slučajevima potrebno je najmanje podneti prijavu u vezi sa vodama. Plići bunari sa malom potrošnjom vode mogu se koristiti u okviru uobičajenog korišćenja voda, ali svaku situaciju vredi pojedinačno proveriti kod nadležne jedinice Poljskih voda.

U čemu se sastoji abolicija za vlasnike neprijavljenih bunara i kada će stupiti na snagu?

Poslanički predlog izmena Zakona o vodama (skupštinska štampa br. 1941, podnet 17. oktobra 2025. godine) predviđa privremeno oslobađanje od naknade za legalizaciju (6.601,67 zlota od 1. januara 2026. godine), kao i uslovno oslobađanje od administrativne novčane kazne - čak do 60.000 zlota - za vlasnike bunara i drugih vodnih objekata izgrađenih bez potrebne dozvole ili prijave u vezi sa vodama. Uslov je podnošenje zahteva za legalizaciju do 30. septembra 2027. godine. Na dan objavljivanja ovog članka predlog čeka stav vlade i još nije usvojen.

Kolika rastojanja bunar mora da bude udaljen od granice parcele, objekata i jaraka?

Sanitarni i građevinski propisi određuju minimalne udaljenosti: najmanje 5 m od granice parcele, 15 m od stambenih objekata i objekata za sakupljanje nečistoća (septičkih jama, kompostera), kao i 7,5 m od ose putnog jarka. Dubina bunara ne oslobađa od obaveze poštovanja ovih udaljenosti. Kršenje uslova za lokaciju može biti osnov za odbijanje legalizacije izvorišta od strane Poljskih voda.

Može li poljoprivrednik da legalizuje bunar koji koristi za napajanje životinja ili navodnjavanje?

Da. Planirana abolicija prvenstveno je namenjena poljoprivrednicima - njena inicijatorka, poslanica Malgožata Gromadzka, navela je u Sejmu primer poljoprivrednika kažnjenog sa 60.000 zlota zbog korišćenja bunara bez legalizacije. Procenjuje se da bi planiranom abolicijom moglo da bude obuhvaćeno čak 40.000 poljoprivrednih gazdinstava. Važno je napomenuti da legalno izvorište vode na gazdinstvu omogućava i korišćenje programa modernizacije i subvencionisanja infrastrukture za navodnjavanje. Više o izboru pumpe za rad na poljoprivrednom gazdinstvu pročitajte na našem blogu: Biramo pumpu za vodu za poljoprivredno gazdinstvo.

Kada je potreban projekat geoloških radova i ko ga izrađuje?

Projekat geoloških radova potreban je za svaki bunar čija izgradnja zahteva odobrenje geološkog organa (staroste ili maršala vojvodstva). Izrađuje ga ovlašćeni geolog i mora da sadrži, između ostalog, lokaciju, dubinu, planiranu količinu zahvaćene vode i geološke karakteristike terena. Odobrenje projekta geoloških radova mora biti dobijeno pre početka bušenja - nije dozvoljeno započeti izgradnju bunara bez ovog rešenja.

Koju bunarsku pumpu IBO ili IPRO odabrati za duboki bunar?

Izbor pumpe treba zasnivati na podacima iz hidrogeološke dokumentacije: dinamičkom nivou vode u bunaru, izdašnosti izvorišta (m³/h) i potrebnom pritisku u instalaciji. Naše bunarske pumpe IBO dostupne su u veličinama od 2" do 6", sa napajanjem od 230 V i 400 V - što pokriva veliku većinu kućnih i poljoprivrednih instalacija. Pumpe IPRO namenjene su primenama koje zahtevaju veću pouzdanost i kontinuitet rada. Naše tehničko odeljenje u kompaniji Dambat pomoći će vam pri izboru uređaja prema parametrima konkretnog izvorišta.

Gde se mogu kupiti bunarske pumpe IBO i IPRO koje proizvodi Dambat?

Kao proizvođač, ne prodajemo direktno krajnjim kupcima. Bunarske pumpe IBO i IPRO dostupne su kod naših ovlašćenih prodajnih partnera, u veleprodajama instalacione i sanitarne opreme, kao i kod onlajn distributera u Poljskoj. Spisak partnera i informacije o proizvodima pronaći ćete na stranici dambat.pl.